All translations of this statement (including in Albanian, Arabic, Bahasa Indonesian, Bahasa Malaysian, Burmese, Chinese, Czech, Dutch, English, Farsi, Finnish, French, Georgian, German, Greek, Italian, Japanese, Korean, Norwegian, Polish, Portuguese, Russian, Serbian, Slovenian, Spanish, Swedish, Tigrinya (Eritrea), Turkish, Ukrainian) are available here.
Најоштрије осуђујемо агресију Руске Федерације на Украјину.
Члан 2(4) Повеље Уједињених нација забрањује „претњу или употребу силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе, или на било који други начин који није у складу са циљевима Уједињених нација“. Постоје само два изузетка која су изричито укључена у Повељу: индивидуална или колективна самоодбрана према члану 51. Повеље у случају постојања оружаног напада, или овлашћење Савета безбедности Уједињених нација које поступа у складу са Поглављем 7 Повеље. Ниједан од ових изузетака се не односи на тренутну ситуацију. Конкретно, Руска Федерација нема право на индивидуалну самоодбрану од Украјине.
Право на самоопредељење није правни основ за стварање украјинских територија Доњецка и Луганска као „држава“. Стога је њихово признање од стране Руске Федерације флагрантно кршење територијалног интегритета Украјине, и као такво без правног ефекта. Пошто ове територије нису државе, Руска Федерација не може да се позива на колективну самоодбрану у име ових територија да би оправдала свој напад на Украјину. Исто тако, Руска Федерација се не може ослонити на наводни „пристанак“ ових ентитета да би оправдала било какву интервенцију на територији Украјине у било коју сврху.
Пошто не постоји правно оправдање за прибегавање сили против Украјине, Руска Федерација јасно крши члан 2(4) Повеље УН и чини акт агресије.
Штавише, овај акт агресије може укључити извршење кривичних дела (злочина) агресије од стране лица која ефективно контролишу или усмеравају политичке или војне акције Руске Федерације.
Позивамо све државе чланице УН-а да испуне своје обавезе у вези са кршењем забране агресије од стране Руске Федерације. Забрана агресије је перемпторна норма међународног права (јус kогенс) која остаје да важи без обзира на кршења. Сходно томе, државе морају да сарађују како би се ова агресија окончала законитим средствима; не смеју признати као закониту било коју ситуацију коју она створи; нити могу пружити помоћ у одржавању овакве ситуације.
На крају, подсећамо треће стране, укључујући Републику Белорусију, да радња државе која дозвољава да своју територију, коју је ставила на располагање другој држави, користи та друга држава за извршење акта агресије, може бити акт агресије сам по себи.
Др Анан Алсхеикх Хаидар
Професор Тацуја Абе
Др Константин Антонопулос
Професор Масахико Асада
Др Данае Азариа
Професор Гуимеи Баи
Професор Џекк М. Бирд
Др Маркус П. Бехам
Др Глеб Богуш
Професор Антонио Бултрини
Филиппе Блекуиер Сирелли
Професор др Ерика де Вет
Професор Амос О. Енабулеле
Др Глорија Фернандез Арибас
Др Лука Феро
Професор Т.Д. Гил
Професор Џејмс А. Грин
Професор Патриција Грзебик
Професор Алонсо Гурменди Дункелберг
Професор Кристијан Хендерсон
Професор Михал Ковалски
Професор Јанг-Хи Ли
Др Марја Лето
Др Елиав Либлих
ПД др Кристијан Марксен
Др Керие Мекдугал
Професор Тадаши Мори
Професор Клаус Крес
Професор Коичи Морикава
Др Роберт Мухареми
Професор Мери Елен О’Конел
Професор Ингер Остердал
Др Федерика Падеу
Професор Ане Петерс
Др Ерин Побје
Др Сиара Редаели
Професор Бред Рот
Професор др Том Рајс
Свит Сенковић
Др Мајкл Смит
Професор Кристиан Ј. Темс
Професор Џенифер Трахан
Професор Јуре Видмар
Др Шарон Веил
Др Ханах Вулавер
* Ову изјаву дају чланови Одбора у личном својству и представља ставове само његових потписника.